Logo

Poziv za dostavljanje priloga za časopis 01.07.2017


Uopšteno

Traže se kontinuirano prilozi za buduća izdanja KoPra.

Prilozi mogu da se dostave u vidu:
• naučnih sastava,
• izveštaja sa skupova,
• recenzija knjiga,
• presuda i komentara presuda,
• informativnih priloga o razvoju prava u zemljama kontinentalne Evrope, ali isto tako i
• pisama čitalaca sa značajnim sadržajima.

Mada autori po svom izboru mogu da odaberu temu priloga, poželjno je da na neki način radovi ipak imaju dodirne tačke sa pravom kontinentalne Evrope.

Za KoPra su posebno zanimljivi prilozi o:
• zajedničkim osnovama kontinentalnog evropskog prava u različitim pravnim oblastima i državama,
• razvoju prava u državama kontinentalne Evrope,
• drugim pravnim krugovima, u kojima se pre svega predstavljaju razlike i sličnosti u odnosu na kontinentalnoevropsko pravo,
• evropskoj istoriji prava.

Tekstovi će biti objavljeni na crnogorskom, bosanskom, hrvatskom ili srpskom jeziku, na latiničnom pismu.

Zajedno sa dostavljenim prilogom trebalo bi da se dostavi i pet ključnih reči i rezime (po pravilu dužine do 200 reči). Rezimei i ključne reči će biti odštampani zajedno sa prilogom na nemačkom jeziku.

Osim toga, na kraju priloga bi trebalo da bude naveden i spisak literature, u kome se u alfabetskom redosledu navode svi radovi i knjige iz kojih potiču
navođeni citati. Sudske odluke i zakoni se ne navode u spisku literature.

U spisku literature, u kojem se navodi kompletan naziv korišćenog dela, treba navesti:
• komentare, udžbenike, monografije (odgovarajući autori sa imenom i prezimenom, naziv dela, izdanje, mesto objavljivanja i godina objavljivanja),
• priloge iz zbornika (autori, naziv priloga, naziv zbornika, ime i prezime izdavača, mesto i datum objavljivanja) i
• radove (autor, naziv, izvor i broj strane od početka rada sa naznakom „f ” ili „ff ”).

Uz prilog se prilaže i kratka biografija (na jednoj strani), u kojoj se navode kvalifikacije i podaci o profesionalnoj karijeri autora i eventualno spisak njegovih prethodno objavljenih radova.

Da bi se obezbedio visok nivo naučnih radova koji se objavljuju u časopisu, recenzije radova sprovode dva stručnjaka iz dotične pravne oblasti anonimno i
nezavisno jedan od drugog (po principu double blind review). Od tog pravila su izuzeti prevedeni radovi koji su već objavljeni na nekom drugom jeziku.

O objavljivanju drugih priloga, poput izveštaja sa skupova, recenzija knjiga, komentara presuda i slično, odlučuje isključivo redakcija.

Sve tekstove treba dostaviti u formatu dokumenta u Word-u sa fontom Arial 11 i razmakom između redova 1,5.

Pravne napomene

Autori sami snose odgovornost za sadržaje svojih priloga. Oni časopisu KoPra ustupaju prava na objavljivanje i po potrebi prevod priloga na neki od pomenutih jezika u štampanoj i elektronskoj formi na internetu. Po isteku od godinu dana od prvobitnog objavljivanja u KoPra, autori mogu da objave objavljene priloge i u drugim publikacijama u štampanoj i elektronskoj formi, uz navođenje izvora prvobitnog objavljivanja.

Podnošenjem svojih rukopisa autori prihvataju sve navedene uslove. Oni, osim toga, garantuju da prilog na drugom mestu nije objavljivan u dostavljenoj ili u nekoj sličnoj verziji i da treća lica nemaju nikakva prava nad njima.

Napomene o načinu citiranja

(Sledeće napomene su uglavnom izvedene iz „Uputstva o pravilnom načinu citiranja u pravnim radovima” prof. dr Götz-a Schulze-a sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kelnu, koje može da se pronađe na nemačkom jeziku na: https://www.jura.uni-hamburg.de/media/ueber-die-fakultaet/ personen/mankowski-peter/zitierweise.pdf).

Uopšteno

Pravilno citiranje je osnovni preduslov za naučni način rada. Citati treba da posluže pre svega:

• da bi se dokazale činjenice o kojima se iznose tvrdnje,

• da se čitaocu omogući da što jednostavnije pronađe izvore u originalu i

• da se istakne razlika između sopstvenih i tuđih argumenata i teza.

Ova poslednja tačka ima poseban značaj u vremenima u kojima plagijati i u oblasti nauke predstavljaju sve veći problem.

Pravila o navođenju citata

Načela i način citiranja

Izvori se citiraju na jedinstven način tokom čitavog rada.

Neki određeni citat u radu citira se uvek iz istog izvora. Sudska odluka, koja je objavljena u različitim časopisima, citira se uvek iz jednog te istog časopisa. U tom slučaju, ne treba navoditi i paralelne izvore.

Da bi se olakšalo praćenje tekstova, fusnote se ispisuju na kraju svake strane, a ne u vidu završnih fusnota na kraju čitavog teksta.

Fusnote koje se nalaze iza neke reči u rečenici odnose se samo na izvor dotične reči. Fusnote posle (nekog dela) rečenice odnose se na navođenje izvora celokupnog smisla (dela) dotične rečenice.

Napomene u jednoj fusnoti koje se odnose na prethodnu fusnotu treba da budu što egzaktnije (u tom smislu ne treba da se koristi izraz „vid. gore”, nego
„vid. pod tačkom A. I 1 b)”.

Mišljenja, stavovi i argumenti drugih – prikazi i citati

Mišljenja, stavovi i argumenti koji potiču od drugih autora načelno se ponavljaju sopstvenim rečima. Doslovno navođenje citata trebalo bi da usledi samo
u slučaju kada preuzeti iskaz predstavlja posebno preciznu formulaciju.

Doslovni citati treba da se označe kao takvi i da se stave pod znake navoda. U okviru njihovog navođenja treba dati veran prikaz slova i znakova. Izostavljeni delovi se označavaju sa [...].

Isticanja ili delovi teksta koje je umetnulo lice koje obrađuje tekst moraju da budu označeni kao takvi, na primer u fusnoti ili uglastoj zagradi.

U takvim slučajevima nije neophodno navoditi i paralelne izvore.

Izvori koji mogu da se citiraju

Svi objavljeni izvori načelno mogu da se citiraju.

Izvor citata treba precizno navesti. Najpre se navodi prva strana presude ili sastava, a potom i konkretno mesto na kome se nalazi uz navođenje strane ili tačke, broja na margini teksta itd.

Primer: Sudske presude: BGH KoPra 2017, 65 i dalje.

Pravila o citiranju iz različitih izvora

Zakoni

Ako neki iskaz proističe iz samog teksta zakona, onda treba citirati samo zakon.

Ako se zakon ređe koristi, onda treba navesti izvor, na primer Službeni glasnik Nemačke.

Zakoni se citiraju što je preciznije moguće. Prema tome, treba tačno navesti stavove, rečenice, delove rečenica ili brojeve, tačke, crtice i konačno, što je podjednako bitno, alternative, varijante ili slučajeve, na primer u jednoj rečenici.

Primer: Čl. 812 I 1 2 alternativno BGB

Pravna literatura

Pošto su kompletni podaci o citiranoj pravnoj literaturi sadržani u spisku literature, odgovarajući navodi u fusnotama mogu da se izlože u skraćenoj formi.
Ta skraćena forma sadrži:
• naziv autora ispisan iskošenim slovima,
• skraćenicu koja označava naslov časopisa (npr. NPR, NJW, KoPRa),
• broj strane na kojoj počinje prilog,
• broj strane konkretnog izvora citata,
• kada se citira veći broj radova nekog autora, navodi se i kraća oznaka koja omogućava jasnu klasifikaciju (primer: Medicus,Pravo o odgovornosti lekara, NJW 971,118ff i na tom mestu 120).

Prilozi ili odluke koji su objavljeni na internetu citiraju se navođenjem internet adrese na kojoj dokument može da se očita ili preuzme. Osim toga, trebalo
bi da se evidentira i datum sopstvenog otvaranja tog dokumenta. Dokumenti čiji se broj strana ne menja usled štampanja (na primer, u formatu pdf)
trebalo bi da se citiraju navođenjem broja strana, a u suprotnom, navođenjem oznaka za paragrafe kojima su raščlanjeni.

VI.

Radovi iz strane literature

Citati u vezi sa nekim stranim pravnim poretkom mogu da se navode i u skladu sa pravilima o citiranju koja važe u dotičnim zemljama.

Dostavljanje rukopisa

Rukopisi se dostavljaju putem elektronske pošte na adresu: puerner@irz.de